arhiva

GLAMUR?

Famozni kvalitet koji uglavnom više osecamo nego što ga razumemo… Tajanstvena “moc” o kojoj manje-više svi sanjamo... Jedina etiketa koju bismo rado pristali da nam prišiju... Šta je zapravo glamur?
The Oxford English Dictionary ga definiše kao “magicnost, carobnost, car, draz, magicna ili fiktivna lepota koja je pridodata nekoj osobi ili objektu”. Drugim recima, glamur je nešto što je naknadno ugradjeno, postavljeno, blještavi klavitet koji je izveden iznutra. Za suštinu glamura najbitniji je onaj uzbudljivi utisak da se iza blještavog sjaja i savršenog spoljnog izgleda neke osobe (ili dogadjaja) nalazi citav jedan nepoznati i fascinantni svet. Iskustvo pak, nalaze da je rec o kvalitetu koji je promišljeno projektovan na okolinu. Za dostizanje glamura najvaznija je svest o sopstvenoj vrednosti: ne postoji ni jedna jedina istinski glam osoba koja u nekom smislu ne oseca da je posebna. I tako se i ponaša.
Leksikon stranih reci Milana Vujaklije objašnjava glamur kao “izraz koji potice od engleske reci glamour (carolija, zanos), a oznacava zanosno lepu devojkuc luksuzno blještavi stil zenskog odevanja”. U tom smislu, glamur se uvek vezuje uz modu i u sebe ukljucuje pojam lepog i pojam elitnog. On podrazumeva elitni stav i potrebu da se razlikujemo od drugih. Ideja “konfekcijskog zivota”, ta zelja da licimo na one sa kojima mislimo da smo u istoj ravni, apsolutno ne pripada glamuru. Glamur podrazumeva elitizam, cak neku vrstu ekscentricnosti...
Da li onda ideja glamura uopšte moze da funkcioniše u okruzenju koje mu nije prirodan background? Ovo legitimno pitanje, koje se tako cesto postavljalo tokom poslednje decenije u ovdašnjim (modnim) krugovima, stoji izgleda i danas. Doduše, malo preformulisano – da li glamur postoji u društvu koje je tek zakoracilo na dug i komlikovan put sopstvene obnove i koje je tek pocelo da nazire izlaz?
Na to pitanje veceras odgovaraju vodeci jugoslovenski dizajneri i najperspektivniji mladi kreatori.

AMC - Vesna Matijevic

Doda Komad

Jelena Nikolic

Boris Nikolic

Irena Grahovac

MONA - Dijana Macura

Gordana Ciric Krstic

PASSAGE - Natasa Saric

STEM - Suzana Peric

Svetlana Pavlovic

Zoran Stanic

Predrag Neric

Famozni kvalitet koji uglavnom više osecamo nego što ga razumemo… Tajanstvena “moc” o kojoj manje-više svi sanjamo... Jedina etiketa koju bismo rado pristali da nam prišiju... Šta je zapravo glamur?
The Oxford English Dictionary ga definiše kao “magicnost, carobnost, car, draz, magicna ili fiktivna lepota koja je pridodata nekoj osobi ili objektu”. Drugim recima, glamur je nešto što je naknadno ugradjeno, postavljeno, blještavi klavitet koji je izveden iznutra. Za suštinu glamura najbitniji je onaj uzbudljivi utisak da se iza blještavog sjaja i savršenog spoljnog izgleda neke osobe (ili dogadjaja) nalazi citav jedan nepoznati i fascinantni svet. Iskustvo pak, nalaze da je rec o kvalitetu koji je promišljeno projektovan na okolinu. Za dostizanje glamura najvaznija je svest o sopstvenoj vrednosti: ne postoji ni jedna jedina istinski glam osoba koja u nekom smislu ne oseca da je posebna. I tako se i ponaša.
Leksikon stranih reci Milana Vujaklije objašnjava glamur kao “izraz koji potice od engleske reci glamour (carolija, zanos), a oznacava zanosno lepu devojkuc luksuzno blještavi stil zenskog odevanja”. U tom smislu, glamur se uvek vezuje uz modu i u sebe ukljucuje pojam lepog i pojam elitnog. On podrazumeva elitni stav i potrebu da se razlikujemo od drugih. Ideja “konfekcijskog zivota”, ta zelja da licimo na one sa kojima mislimo da smo u istoj ravni, apsolutno ne pripada glamuru. Glamur podrazumeva elitizam, cak neku vrstu ekscentricnosti...
Da li onda ideja glamura uopšte moze da funkcioniše u okruzenju koje mu nije prirodan background? Ovo legitimno pitanje, koje se tako cesto postavljalo tokom poslednje decenije u ovdašnjim (modnim) krugovima, stoji izgleda i danas. Doduše, malo preformulisano – da li glamur postoji u društvu koje je tek zakoracilo na dug i komlikovan put sopstvene obnove i koje je tek pocelo da nazire izlaz?
Na to pitanje veceras odgovaraju vodeci jugoslovenski dizajneri i najperspektivniji mladi kreatori.

Verica Rakocevic

SASCH (Italija)

AZZARO

CACHAREL (Francuska)

WONDERBRA (Francuska)

PLAYTEX (Francuska)

Posle jubilarnog desetog izdanja OR Fashion Weeka cini se da je pravi trenutak da se baci pogled na buducnost ove najznacajnije modne manifestacije u zemlji. Svoje ideje o pravcu u kojem bi trebalo da ide dalje FW iznose poznate licnosti iz sveta mode.

Irena Mišovic, autor emisije Defile, TV Politika:
Svuda u svetu Nedelje mode akcentuju autorstvo, pre svega. Brinem se da li ce biti dovoljno autora koji ce moci da iznesu domacu modu, dakle ne samo da se predstave nego i da opstanu na sceni. cini mi se da su modne kuce, cak i dizajneri sa autorskim kolekcijama, u nekom strahu da li bi ono što bi oni zaista, od srca kreirali imalo prodju. Zato uglavnom daju komercijalnu verziju tih svojih ideja. Ne razumem to, jer mislim da ovde ima publike za istinske autorske kolekcije. Na stranu prica o nekulturi i kicu, sigurna sam da su se zene i modno emancipovale, zahvaljujuci i Fashion Weeku. Ova manifestacija je na svom pocetku prezentovala upravo autorske kolekcije, a ja to sada sve manje vidim. Naravno, ovo o cemu pricam nema mnogo veze sa samom manifestacijom, to je daleko globalniji problem. Jugoslovenski dizajn ima potencijala, ima puno talentovanih mladih ljudi od kojih neki odlaze u inostranstvo, a ovi koji ostaju, plašim se, pokušavaju da budu komercijalni. Mislim da greše, jer zene ovde nisu više naivne u modmom smislu, naprotiv. Veoma su upucene, informisane, veoma dobro znaju šta hoce…
Mislim takodje da bi FW morao svakako da pokuša, bez obzira što svi znamo koliko je to ovde teško, da prikazuje kolekcije za narednu sezonu. Znaci, prolece-leto moramo videti u jesen, da bi klijenti bili u poziciji da naruce na vreme. Proizvodjac tako moze da napravi tacan broj komada, po narudzbini, da ne eksperimentiše sa kolicinom i, najzad, da nema u magacinu viška robe.

Doda Komad, profesor FPU
Od Fashion Weeka ocekujem u buducnosti ono najvaznije - da postane manifestacija KULTURE odevanja, visokog profesionalizma i visoke kreativnosti.

Marija Kranjc, modbni urednik Casopisa Politika Bazar
Ako je u najgora vremena za našu zemlju, samim tim i modu, studio Click uspevao veoma profesionalno da organizuje Nedelju mode, da svaka nova bude uspešnija od prethodne, onda ne sumnjam i iskreno verujem da ce i dalje ici uzlaznom linijom. Pri tom mislim naravno na ono što zavisi od samog Clicka, a to je animiranje i okupljanje najuspešnijih modnih stvaralaca, ne samo materijalno najsposobnijih, nego najkreativnijih. To bi mozda bila neka vrsta selekcije, presek pravog stvaralaštva kod nas. Ali, ko bi to finansirao - ne znam. Ako je ovo maštanje, sigurno bi bilo izvodljivo organizovati revije i preko dana u mozda skromnijim i inspirativnim prostorima gde bi se nalazili press centri sa biltenima, fotografijama i katalozima ucesnika. Tu ne bi zasmetao ni pano sa prikazom modnih tendencija kako bi se neupuceni novinari, kupci i drugi posetioci obavestili o svetskim trendovima. Tako bi Nedelja mode postala komercijalnija, a manje priredba za dzet-set.

Luna Lu: Suzana Zlatanovic
U momentu kada se Fashion Week pojavio naša dotadašnja modna scena se raspala, a nova nije nastala. Uz pomoc FW-a nastala je jedna beogradska modna scena koja se razvila. Medjutim, imamo tu nesrecu da taman kada se pojave neki autori - koji bi trebalo iz FW-a u FW da budu bolji, oni odlaze van domašaja našeg oka i ne znamo u kom pravcu se dalje razvijaju. Na prolece bi zato mozda mogli da vidimo zvezde prošlih Nedelja moda, koji su i nastali i probili se zahvaljujuci toj manifestaciji: Aleksandra Protica, Dejanu Momcilovic, Roksandu Ilincic, Slobodana Markovica. Mislim dalje, da ljudi koji zele da se bave modom na raznim nivoima - makro, mezo i mikro - treba da naprave neku vrstu “plemenskog sabora” ili saveta mudraca” i da vide u kom smeru ce se razne stvari u modi razvijati, kako se ne bi preklapali. Da trzište, veliko u suštini, koje vapi nepokriveno ne bi izgledalo kao “mala bara s puno krokodila”. Trebalo bi dakle odrediti koja je uloga Sajma, teba li butikari da imaju neku svoju manifestaciju na kojoj bi se takmicili, pa da najautenticniji dobije priliku da ucestvuje na Nedelji mode, a da Fashion Week bude ono što treba da bude -promocija domacih imena sa naravno, gostujucim ino zvezdama. Mozda uzimajuci u obzir naše modele, markerting, publiku koja je naviknuta i gladna modnih dešavanja, mozda mozemo da postanemo i regionalna modna sila. Kreativni biznis je buducnost, a moda je jedan od najdivnijih kreativnih biznisa koji obuhvata mnogo segmenata umetnosti. Zato mislim da u nju treba pametno i organizovano ulagati, a ne tako što ce se dati deset kilograma materijala.

Vesna Matijevic, modni kereator:
Fashion Week, kao najznacajnija modna manifesracija u Jugoslaviji, treba neprestano da se prilagodjava trzišnim uslovima privredjivanja, ali poštujuci dugogodišnje poslovne partnere i favorizujuci mlade talentovane ljude na razlicite nacine. FW bi trebalo da privuce što veci broj kvalitetnih ucesnika kako bi svoj postojeci renome i dalje unapredjivao. U tom smislu neophodni su poslovni potezi koji bi se odnosili na: favoriozovanje domacih autorskih kolekcija, povezivanje ucesnika radi što kvalitetnijeg rada, mogucnosti otvaranja rasprave na okruglom stolu o problemima u modi, stvaranja odgovarajucih fondova za mlade kreatore, saradnje novinara i kreatora. Takodje, bilo bi dobro dovoditi kvalitetne i priznate goste iz inostranstva, pruzajuci im isti tretman kao i domacim ucesnicima. I ubuduce bi trebalo štampati bilten, koji treba da prenosi kompetentna, nepristrasna i strucna mišljenja. A licni pristup bi trebalo da bude potpuno iskljucen, jer moda nije stvar utiska, vec profesionalnog odnosa prema radu u koji je neko ulozio odredjen trud.

Snezana Dakic, modni novinar
Fashion Week je naša vodeca modna manifestacija na planu prezentacije aktuelnog domaceg modnog dizajna i etabliranje naše scene. Medjutim, FW je sada postao i privredno vazna manifestacija što je od pocetka i bila namera. Vidim da se pojavljuju firme koje uvoze i distribuiraju robu i vide svoj interes da se baš na ovaj nacin prezentiraju domacoj modnoj javnosti kao i svojim buducim klijentima, modnoj javnosti. To je sada, kada je postavljen standard da je sve prvoklasno organizovano, realizovano, PR do kraja uradjen kako treba, kada su najbolji manekeni, besprekoran stajling i make up, prateci materijali - od štampanog do video, kao i TV hronike. Sada, kada je definisan standard, moze da se mirne duše ide na neke poslovne efekte. Svi smo ocekivali da FW preuzme ulogu koju je nekada imao beogrdaski Sajam mode, a ja se nadam da ce se naša tekstilna industrija toliko proširiti da Sajam zadrzi svoje mesto, a Nedelja mode svoje. No, za sada je FW naša najrelevantnija modna institucija i ona vrlo raste iz sezone u sezonu.

Sonja Krstic, modni kreator
Ovaj Fashion Week je definitivno pokazao u kom pravcu ce se razvijati. Ova vrsta komercijalizacije koja se desila na desetom Fashion Weeku je mozda malo ublazila njen kvalitet, pa se kao autor koji vec godinama ucestvuje, nadam da ce ubuduce kvalitet biti primaran i da ce se praviti bezkompromisnija selekcija po pitanju autora i modnih kuca. FW je postao institucija samo zahvaljujuci tome što je prikazivao dobre i kvalitetne revije, i što se ono što je najbolje na modnoj sceni moglo videti baš na Fashion Weeku.

Nenad Radujevic, direktor modnog studija Click
Pre svega, buducnost FW-a ce zavisiti od razvoja našeg modnog trzišta(jacanje kupovne moci, jacanje modnih kuca, ulaganje u modne kreatore, njihovo angazovanje od strane modnih kuca,saradnja sa inostranstvom...). Neminovni ulazak inostranih robnih marki na ovo trzište, odnosno, opstanak domace mode u odnosu na svetski poznate robne marke ce i usmeriti razvoj ove manifestacije. FW ne moze da pokazuje drugaciju sliku naše modne scene nego što ona realno jeste, ali svakako moze da je unapredi i da pomogne kreativnost. Na razvoj FW-a svakako uticu i same modne kuce koje bi trebalo da prate sezonski ritam realizacije i predstavljanja kolekcija, što je do sada bilo teško izvodljivo. Svi cinioci naše mode treba da shvate da inostrani partneri imaju vremena samo za koncentrisanu prezentaciju cele modne scene (kao što je slucaj sa mnogo vecim modnim centrima, na primer u Milanu za 7-10 dana predstavi se oko stotinu modnih kuca i kreatora). Stoga smatram da je od velike vaznosti uskladjivanje Sajma mode i FW-a kao dve manifestacije razlicitog profila, a koje bi prezentaciju naše mode trebalo da tretiraju na profesionalniji nacin.