Okrugli sto “Kada žene govore” otvorio prateći program
U okviru 56. izdanja Perwoll Fashion Week-a, kao deo pratećeg programa, održan je okrugli sto „Kada žene govore“, u Evropskoj kući, razgovor posvećen položaju žene u savremenom društvu. Učesnice su kroz lična iskustva, profesionalne uvide i međusobni dijalog otvorile teme koje oblikuju život žene danas.
Učesnice okruglog stola i publiku pozdravila je Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, koja se zahvalila Beogradskoj nedelji mode na organizovanju ovako važnog programa i u vrlo inspirativnom govoru ukazala na stanje ženskih prava u Evropskoj uniji, persepktivi rodne ravnopravnosti, kao i preporukama za rad na tim pitanjima u Srbiji.
Razgovor tokom okruglog stola je strukturiran u četiri otvorene tematske celine, bez formalne moderacije i pripremljenih odgovora. Svaka celina započinje kratkim uvodom jedne učesnice, a zatim se dijalog spontano razvija. Tematske celine o kojima su učesnice razgovarale bile su: GLAS — gde počinje priča žene, Nevidljivi rad i dvostruko opterećenje, Bezbednost tela — između zakona i stvarnosti i Solidarnost kao odgovor.
Razgovor je strukturiran u četiri otvorene tematske celine, bez formalne moderacije i pripremljenih odgovora. Svaka celina započinje kratkim uvodom jedne učesnice, a zatim se dijalog spontano razvija. Tematske celine o kojima su učesnice razgovarale bile su: GLAS — gde počinje priča žene, Nevidljivi rad i dvostruko opterećenje, Bezbednost tela — između zakona i stvarnosti i Solidarnost kao odgovor.
Učesnice okruglog stola bile su Branislava Antović Aleksić, osnivačica magazina BDW, novinarka i aktivistkinja, Staša Ivković i Ana Zdravković iz organizacije Osnažene, Anja Stanišić sa platforme Fempower i Smiljana Grujić, psihološkinja.
Razgovor o tome gde počinje priča žene započela je Branislava koja je govorila o ženskom glasu od najranijeg detinjstva i istakla kako ženski glas kroz odrastanje biva sve kontrolisaniji, a spoljni glas postaje sve jači. “Onda mi tako kroz naše školovanje, posle kroz posao, učimo da postajemo manje vidljive, učimo da se suzbijamo, da budemo nekako manje nametljive i da ne smetamo. Niti onima oko nas u najbližoj okolini, niti društvu u celini. I kad dođemo kasnije u poslovno okruženje, slabije se borimo za povećanje plate, smatramo da je to možda nepristojno, a ako čak to radimo, silno se izvinjavamo, silno obrazlažemo zašto to radimo, pa nekako stalno pokušavamo da pronađemo alibi za svoje ponašanje”, rekla je Branislava.
Psihološkinja, Smiljana Grujić, nadovezala se na priču o ženskom glasu i rekla da je to glas kojem se najčešće ne veruje. “Često se taj glas poništava i ne veruje se ženi kada ona govori. A, ono što žena želi samo je da njeno ne ima istu težinu kao nečije da.”
O neprimenjivanju postojećih zakona i kulturi ćutanja, govorila je Staša Ivković, ističući da se tek kasnije upoznala sa tim šta je sve krug nasilja, da nasilje nije samo fizičko nasilje, nasilje od kojeg žrtva ima samo fizičke posledice, već mnogo šire i dublje i dolazi u različitim oblicima.
Kako je ženi na tržištu rada, posebno tokom i nakon odsustva nakon porođaja, iz svog ličnog iskustva govorila je Anja Stanišić: “Odsustvo radi nege deteta je sjajna stvar za dete, ali mislim da je za majku, pogotovo onu koja ima poslovne ambicije, to vrlo često pucanje u nogu, jer ta tri meseca je porodiljsko odsustvo, a devet meseci za negu deteta bi bilo sasvim u redu da se podeli između oba roditelja zato što nije neophodno da majka bude odsutna sa tržišta rada godinu dana, jer će je kada se vrati tretirati kao da je bila na lobotomiji, a ne na porodiljskom odsustvu i to govorim kao neko ko je prošao kroz sve to”, Ona je istakla da bi žene svojim neplaćenim radom doprinosile petini BDP-a Srbije i to neplaćenim radom koji dolazi nakon odrađenih osam sati na radnom mestu, kada dođu kući.
Staša Ivković i Ana Zdravković govorile su o istraživanju organizacije Osnažene u okviru kojeg su otkrile mrežu za trgovinu fotografijama žena i maloletnica iz Srbije na različitim onlajn grupama. “Ono što je dobro iz svega, kada smo mi bile na razgovoru u Visokotehnološkom kriminalu, rekli su nam da je mnogo žena od tada, od 2021. godine kada je počelo da se govori o osvetničkoj pornografiji, bilo kod njih i prijavilo razne slučajeve. Tako da je dobro da smo tom pričom malo nešto pomerile i skinule tu stigmu”, rekla je Staša.
“Treba raditi sa empatijom, treba raditi sa razumevanjem. Ono što ja uvek radim, kada nam se javi neka žrtva, jeste da ja nju ne tretiram kao žrtvu jer ona već nosi taj teret sa sobom. Ona se meni obraća kao žena, kao neko kome je potrebna podrška i ja se trudim da joj tu podršku dam. I muslim da je vrlo bitno da to ne bude samo u nevladinom sektoru, već i sa drugaricama, poznanicama, okruženjem, ali i institucijama”, rekla je Ana. Učesnice okruglog stola su se složile da su ovakva okupljanja, razgovori i uključivanje svih segmenata društva u probleme sa kojima se susreću žene, veoma važni. Beogradska nedelja mode je temom ovog izdanja otvorila brojna pitanja od velike važnosti i nastoji da se ovakvim temama bavi i ubuduće.